Vlaga i buđ u stanu: odakle dolaze i kako se rešavaju

Kondenzacija na prozorima ujutru, tamne mrlje u uglovima spoljašnjih zidova, miris vlage u ostavi i veš koji se suši po tri dana. To su simptomi jednog istog problema: u stanu ima više vlage nego što može da izađe.

Problem se ređe rešava trajno, jer se najčešće leči posledica. Buđ se obriše, zid se prefarba, i za dva meseca se sve vrati. U ovom tekstu prolazimo kroz to odakle vlaga zaista dolazi i šta se radi po redosledu.

Odakle vlaga u stanu

Većina ljudi pretpostavlja da vlaga dolazi spolja, kroz zid. To je jedan od uzroka, ali najčešće nije glavni.

Prosečno domaćinstvo od četiri člana dnevno u vazduh ispusti između deset i petnaest litara vode, i to običnim životom:

• Disanje i znojenje, oko pola litra po osobi tokom noći
• Kuvanje, naročito bez uključenog aspiratora
• Tuširanje i kupanje
• Sušenje veša u zatvorenom, tri do četiri litra po mašini
• Sobne biljke
• Pranje podova

Ta voda mora negde da ode. U starim kućama sa drvenom stolarijom odlazila je kroz procepe, neprimetno i stalno. U stanu sa savremenom PVC stolarijom nema kuda, jer je objekat zaptiven.

Zašto se kondenzacija javlja baš na prozoru i u uglu

Topao vazduh može da nosi više vlage od hladnog. Kada topao i vlažan vazduh dođe do hladne površine, ohladi se i višak vlage se izdvoji u vidu kapljica. To je isto što se dešava sa flašom izvađenom iz frižidera.

Najhladnije površine u stanu su staklo i uglovi spoljašnjih zidova, gde je konstrukcija najdeblja i gde se toplota najbrže gubi. Zato se vlaga uvek prvo pojavi tu, i zato nameštaj prislonjen uz spoljašnji zid skoro uvek ima buđ iza sebe.

Kada buđ počinje da raste

Buđ traži relativnu vlažnost iznad šezdeset odsto na površini. Ispod te granice praktično ne može da se razvije, bez obzira na to da li ste površinu prebrisali sredstvom ili niste.

Zato je rešavanje buđi uvek isto: spustite vlažnost ispod šezdeset odsto i držite je tu. Sve ostalo je privremeno.

Prvo izmerite

Pre bilo kakve kupovine izmerite vlažnost. Instrument za merenje košta malo i rešava dilemu koja može da vas košta znatno više.

• Ispod 40 odsto: vazduh je presuv. Javljaju se suvo grlo, statika i pucanje parketa. Tu ne treba odvlaživač nego ovlaživač.
• 40 do 60 odsto: poželjan opseg za stambeni prostor.
• 60 do 70 odsto: buđ počinje da se razvija na hladnijim površinama.
• Preko 70 odsto: kondenzacija je redovna pojava i šteta na konstrukciji je pitanje vremena.

Merite u više prostorija i u različito doba dana. Ujutru posle noći u zatvorenoj spavaćoj sobi vrednosti su najviše, i to je podatak koji vam zapravo treba.

Šta uraditi, po redosledu

1. Proverite da nije prodor vode

Ako je vlaga koncentrisana na jednom mestu, ide odozdo ili se pojavila iznenada, može biti reč o pucanju cevi, lošoj hidroizolaciji ili prodoru sa fasade. To se rešava građevinski. Odvlaživač će u tom slučaju raditi neprekidno i skupljati vodu, ali uzrok ostaje.

2. Promenite način provetravanja

Najčešća greška zimi je prozor odškrinut ceo dan. Tako se zidovi ohlade, a vazduh se jedva izmeni. Bolje je otvoriti širom na pet do deset minuta, više puta dnevno. Vazduh se izmeni potpuno, a konstrukcija ostane topla.

Posle tuširanja i kuvanja provetrite odmah, dok je vlaga još u vazduhu, umesto da se raznese po stanu.

3. Sklonite nameštaj od spoljašnjeg zida

Nekoliko centimetara razmaka iza ormana omogućava strujanje vazduha i često sam po sebi reši buđ iza nameštaja.

4. Sušite veš na pravom mestu

Mašina veša unosi tri do četiri litra vode u stan. Ako nemate gde napolju, sušite u jednoj prostoriji sa zatvorenim vratima i uključenim odvlaživačem. Suši se brže, a ostatak stana ostaje suv.

5. Uključite odvlaživač

Ako posle svega vlažnost ostaje iznad šezdeset odsto, potreban je uređaj. Odvlaživač sa higrostatom radi samo dok se ne postigne zadata vrednost, pa potrošnja nije stalna kako se često misli.

Za jednu do dve prostorije dovoljan je kućni model. Za veći stan, podrum ili izraženu vlagu ide se na profesionalni uređaj. Za nezagrejane prostore zimi biraju se adsorpcioni modeli, jer kondenzacioni ispod deset stepeni gube učinak.

6. Razmislite o ventilaciji

Kod novih i dobro zaptivenih objekata trajno rešenje je kontrolisana izmena vazduha. Rekuperator izbacuje vlažan vazduh i dovodi svež, a pri tome zadržava najveći deo toplote. Time se vlaga rešava na izvoru, a ne posle nastanka.

Šta ne pomaže

Farbanje preko buđi. Boja protiv buđi kupuje vreme, ne rešava uzrok. Dok je vlažnost visoka, buđ se vraća.

Jače grejanje samo po sebi. Topliji vazduh prima više vlage, ali je ne izbacuje iz stana. Kada se noću ohladi, vlaga se vrati na površine.

Kesice i posudice sa granulama. U ormanu i sefu imaju smisla. Za prostoriju su simbolične, jer iz vazduha izvuku zanemarljivu količinu vode u odnosu na ono što se dnevno stvara.

Kratak zaključak

Vlaga u stanu najčešće ne dolazi spolja nego nastaje unutra, a problem je što nema kuda da izađe. Zato se rešava kombinacijom pravilnog provetravanja i uklanjanja viška vlage iz vazduha, a kod novijih objekata kontrolisanom ventilacijom.

Izmerite vlažnost pre nego što bilo šta kupite. Ako vam treba pomoć pri izboru, pošaljite nam kvadraturu, opis problema i izmerene vrednosti pa ćemo predložiti rešenje.