Toplotna pumpa: kada se isplati, a kada ne

Toplotna pumpa se kod nas poslednjih godina spominje kao rešenje za sve, od uštede na grejanju do nezavisnosti od gasa. Deo toga je tačan, deo nije, a razlika između ta dva zavisi skoro isključivo od objekta u koji se ugrađuje.

U ovom tekstu prolazimo kroz to kako toplotna pumpa zaista radi, kada se ulaganje vraća, a kada ne, i šta treba proveriti na svom objektu pre nego što se odlučite.

Kako radi toplotna pumpa

Toplotna pumpa ne proizvodi toplotu, ona je premešta. Uzima toplotu iz spoljašnjeg vazduha, koji je i na minus deset stepeni sadrži, i prebacuje je u sistem grejanja objekta. Za to koristi struju, ali samo za pogon kompresora, ne za samo zagrevanje.

Zato iz jednog kilovata struje daje više kilovata toplote. Električni radijator ili kalorifer iz jednog kilovata struje daju tačno jedan kilovat toplote i više od toga fizički ne mogu.

Ta efikasnost se označava kao COP ili SCOP. Broj nije konstantan i pada kako spoljašnja temperatura opada, jer je toplote u hladnijem vazduhu manje i pumpa mora više da radi za istu količinu.

Ključno pitanje: kakav režim grejanja imate

Ovo je stavka koja odlučuje da li će vam se investicija vratiti ili neće, a najčešće se preskače u razgovoru.

Toplotna pumpa je najefikasnija kada greje vodu na nisku temperaturu. Razlika između temperature spolja i temperature vode koju treba postići direktno određuje koliko će uređaj trošiti.

• Podno grejanje radi na oko 35 stepeni. To je idealan režim za toplotnu pumpu i tu je efikasnost najveća.
• Ventilokonvektori rade na slično niskom režimu i takođe su dobra kombinacija.
• Radijatori dimenzionisani za niski režim, dakle veći od uobičajenih, rade zadovoljavajuće.
• Stari radijatori na 70 ili 80 stepeni su najgori scenario. Pumpa mora da radi na granici mogućnosti, efikasnost pada, a račun za struju bude znatno viši od očekivanog.

Ako imate stare radijatore i ne planirate da menjate sistem, računica često ne izlazi. To treba znati pre kupovine, a ne posle prve zime.

Izolacija objekta

Drugi uslov je koliko toplote objekat gubi. Toplotna pumpa se dimenzioniše prema toplotnom gubitku, i u loše izolovanoj kući treba vam jači i skuplji uređaj koji će uz to raditi češće i duže.

Ako je kuća neizolovana, prvo ulaganje koje se vraća je izolacija, a tek onda izvor grejanja. Redosled obrnut od toga je najčešća skupa greška.

Šta se dešava zimi na niskim temperaturama

Ovo je pitanje koje se najviše postavlja i s pravom, jer januar kod nas ume da bude ozbiljan.

Standardna toplotna pumpa na niskim temperaturama gubi deo učinka i počinje češće da odmrzava spoljašnju jedinicu, što dodatno troši energiju. Kod nekih sistema se tada uključuje električni grejač kao ispomoć, a to je tačno onaj režim rada u kojem je potrošnja najviša.

Uređaji projektovani za hladnu klimu, kao što su modeli iz Zubadan serije, zadržavaju deklarisani učinak i na znatno nižim temperaturama. Zbog toga se kod nas biraju kada je toplotna pumpa jedini izvor grejanja, bez rezervnog kotla.

Pri poređenju ponuda gledajte deklarisani učinak na niskoj spoljašnjoj temperaturi, ne samo nominalnu snagu. Dva uređaja sa istom nominalnom snagom mogu se bitno razlikovati u tome šta daju u januaru.

Vazduh voda ili zemlja voda

Sistem vazduh voda uzima toplotu iz spoljašnjeg vazduha. Jeftiniji je, ugradnja je jednostavnija, a učinak varira sa spoljašnjom temperaturom.

Sistem zemlja voda uzima toplotu iz tla, gde je temperatura tokom cele godine stabilna. Efikasniji je i stabilniji, ali traži bušenje ili polaganje kolektora, pa je početna investicija znatno veća i nije izvodljiva na svakoj parceli.

U praksi se kod stambenih objekata kod nas najčešće bira vazduh voda, jer je odnos ulaganja i rezultata povoljniji za većinu kuća.

Šta još dobijate

Toplotna pumpa greje objekat, ali obično radi i više od toga.

• Priprema sanitarne tople vode tokom cele godine, čime zamenjuje bojler
• Hlađenje leti, kod reverzibilnih modela, ako je sistem izveden sa ventilokonvektorima
• Nema kotla, dimnjaka, rezervoara za gorivo ni dopreme energenta
• Nema sagorevanja u objektu, pa nema ni rizika od ugljen-monoksida

Šta toplotna pumpa ne rešava

Ne dovodi svež vazduh. Ako je problem ustajao vazduh i vlaga u dobro zaptivenoj kući, za to služe rekuperatori.

Ne rešava vlagu u zidovima ni buđ. Grejanje isušuje vazduh, ali vlagu iz konstrukcije ne uklanja iz objekta. Za to su potrebni odvlaživači vazduha.

Ne popravlja lošu izolaciju. Sve što kroz zidove izlazi, izlaziće i dalje, samo će sada biti plaćeno strujom umesto gasom ili drvima.

Šta proveriti pre odluke

1. Toplotni gubitak objekta. Računa se, ne procenjuje po kvadraturi. Bez tog podatka svaka ponuda je pogađanje.
2. Postojeći režim grejanja. Na kojoj temperaturi vode radi sistem i da li se može spustiti.
3. Električni priključak. Da li instalacija podnosi opterećenje, posebno kod trofaznih uređaja.
4. Mesto za spoljašnju jedinicu. Traži slobodan protok vazduha i razmak od susednih objekata zbog buke.
5. Priprema tople vode. Da li ide preko iste pumpe i koliki rezervoar je potreban.
6. Servis. Ko servisira taj brend i koliko se čeka na deo, jer je ovo sistem koji radi cele zime.

Realna očekivanja

U dobro izolovanom objektu sa podnim grejanjem, toplotna pumpa je danas jedan od najekonomičnijih načina grejanja i investicija se vraća kroz razumnu razliku u računima.

U neizolovanoj kući sa starim radijatorima na visokom režimu, ista pumpa može da troši više nego što ste očekivali i razočara vas već prve zime. Uređaj je u oba slučaja isti, razlika je u objektu.

Zato pre ponude tražimo podatke o objektu i režimu grejanja. Ako računica ne izlazi, bolje je da to znate na početku.

Pogledajte toplotne pumpe u ponudi ili nam pošaljite podatke o objektu pa ćemo predložiti rešenje i reći šta je realno očekivati.